PRAVILA ZA ČITANJE

Nemački jezik spada u grupu germanskih jezika. Strane reči čitaju se onako kako se i u samom stranom jeziku iz koga potiču čitaju, dok se nemačke reči čitaju po tačno odredjenim pravilima. Njih ćemo sada navesti :

• Ä - čita se kao E 

• Ö - čita se tako što namestite usta kao da izgovarate O, a izgovorite E 

• Ü - čita se tako što namestite usta kao da izgovarate U, a izgovorite I 

*** Gore navedena tri pravila, često se nazivaju i slova sa umlautima. 

      A sada sledi nastavak pravila za čitanje : 

• CH - čita se kao H

• H - na se na početku reči čita, dok se u sredini i na kraju ne izgovara

• SCH - čita se kao Š 

• TSCH - čita se kao Č 

• TZ - čita se kao C

• PH - čita se kao F 

• CK/C - čita se kao K 

• ST - čita se kao ŠT 

• SP - čita se kao ŠP 

• SS = isto je što i ß - čita se kao S

• S - čita se kao Z 

• Z - čita se kao C 

• V - čita se kao F 

• W - čita se kao V 

• EI - čita se kao AJ 

• IE - čita se kao dugo E 

• IG - na kraju reči čita se kao IH 

*** U nemačkom govornom jeziku često se reči skracuju tako što, ako se npr. reč završava sa -ER, kažu EA ( npr. mehr/me:r / - izgovore me:a), Oštro R zadržalo se najviše na početku reči dok ono i nije tako oštro, a kako sam već navela, negde s i gubi. Postoji još dosta primera kako se ne primenjuju dosledno pravila u govornom jeziku ali ovo je najčešce.